Пише : Др. Десанка Крстић
Духови 2009 Торонто
Земаљско је за малена царство А небеско увек и до века
Грачаницу, ремек дело и најлепши драгуљ српско-византијске архитектуре, не само на Балкану већ у целој Европи, саградио је један од највећих задужбинара Немањића, Свети краљ Милутин, који je, по предању, за 40 година саградиo 40 цркава... Који даде завет Богу да ће саградити онолико цркава колико га Бог поживи.
Грачаница је не само саборни храм српског народа већ и духовна вертикала која је Србе вековима са небом спајала и опомињала да је ''земаљско за малена царсто а небеско увек и до века''. Та поетика архитектуре са својим расцветалим куполама које су се небу смешиле вековима је одолевала злим временима и бурама историје.
Рушена, пљачкана и спаљивана, никад није умирала јер вечно не умире...
Она је не само сведочанство вечности већ и сведочанство трајања једног народа – кроз векове – упркос ропства, прогона и зулума сваке врсте.
Судбина Грачанице:
Судбина Српског Народа!
Судбина Грачанице је судбина српског народа. Грачаницу су Срби, ма где били, увек у души и срцу носили и њом се поносили:
''Грачанице, кад бар не би била од камена.
кад би се могла у висине вазнети.
Да бар ниси толико дубоко
укопана у ту земљу и нас саме
да се нисмо привикли на тебе клети.
Грачанице, да си нам бар јабука,
да те можемо ставити у недра
и загрејати студену од старости,
да нам бар пољима око тебе нису
предака давних расејане кости.''
Д. Максимовић
Тако, у зла времена, у борби са некрстом, Срби се расејаше по целом свету, на свих пет континената. И градише своје богомоље... Да се у њима Богу моле, да у њима виде небо своје... Део своје отаџбине... Да их Дух Свети сачува... Да се не обезбоже... Да се не одроде... Да славе своје славе... Свога Светог Саву, Светог Немањића, највећег међу Светом лозом Немњића, који им својим животом осветли пут ка Господу, ка Вечности...
И тако пламен своје вере одржаваше неугаслим.
Али, злодуси од којих избегоше не поштедеше их ни на далеким континентима. И смислише паклени план! План, који само господар мрака може да смисли!
Да се са њима кроз Цркву обрачунају!
Жалосно али истинито – оне које злодуси изгнаше из земље, мајка Црква изгна и из Цркве и назва их ''расколницима''.
Не поистовети ли се Црква тиме са злодусима?
Нова Голгота:
Бити истеран из своје земље и своје цркве
Има ли веће трагедије него бити истеран из своје земље и из своје Цркве? Није ли то нова Голгота за крстоносце који су због крста страдали, прогнани и расејани по целом свету? Али, дух Грачанице је Србе бодрио и давао им снаге да на новој Голготи истрају. И тако, на далеком континенту, у Америци... саградише нову Грачаницу као поруку злодусима да дух Грачанице у њима живи, да остају верни косовском завету, да их Свети Сава води, да остају верни светим Немањићима, Православљу, Светосвљу... Том неуништивом, једином бистром врелу живота који је Србе напајао и осветљавао им пут у вековима таме и зулума.
Под окриљем Грачанице никоше многе богомоље у Америци, Канади
, Европи, Аустралији, по целом свету, на место оних које им мајка Црква одузе судским процесима који су много коштали. И, да им се 1963. година не би поновила, да им се богомоље поново одузму, ставише их у корпорације, да их штити закон државе у којој живе...
И основаше Слободну Српску Православну Цркву.
И поведе их најбољи међу њима – владика Дионисије, чувар правог славља праве Српске Светосавске Цркве, и традиције српске државности а Мајка Црква га за то рашчини. У Ускршњој посланици је писало ''да се не памти да је икада у нашој цркви један епископ рашчињен''!
Нису помогли вапаји Ћелијског заточеника аве Јустина, који се позивао на Свете Оце и њихове мудре савете о очувању јединства Цркве. Узалуд је ава Јустин указивао на канонски поредак и да је рашчињење и сам поступак против владике Дионисија несагласан са Уставом и кривичним законима Српске Православе Цркве:
''Владики Дионисију је суђено, не према канонима Православне цркве, већ ''по канонима који се тичу интереса отаџбине''!''
Које отаџбине?
Отаџбине тадашњих властодржаца!
Али... све је било узалуд – био је то усамљен глас вапијућег у пустињи:
Архијереји мајке Цркве остали су глуви и немилосрдни.
Немилосрдни јер нису имали веру и родољубље Светог Саве као што га ни данас немају.?!.
О. Јустин, у посвети владици Дионисију, на два тома житија светих'', пише посвету :
''Врло ми драгом у Господу и светом владици Дионисију на бесмртно молитвено сећање. Отац Јустин, о Божићу 1976. манастир Ћелије''. Сличну посвету написао је о. Јустин и 1977. године.
И тако живеше 30 година, до предвечерја великог рата и пада злодуха у свету.
Духовно помирење:
''Нећемо ваше него вас''
У општој еуфорији и илузији да су злодуси пали, да нема више оних који су их прогонили, да је дуго очекивана слобода коначно на прагу, завађена браћа у Христу пружише руку једни другима:
У Саборној цркви у Београду, на празник Сретења Господњег, 15. фебруара 1992. године, митрополит Иринеј и владика Василије служили су Свету Литургију са Његовоим Светошћу Патријархом г.Павлом и још десет других архијереја Београдске Патријаршије.
Било је то духовно помирење и причешће из једне чаше.
Његова Светост Партијарх српски г. Павле, држећи се начела апостола Павла обећа тада:
''Нећемо ваше него вас''.
Написаше и потписаше да нас неће укидати ни административно мењати:
''Српска Православна Патријаршија се слаже да неће реорганизовати, укинути нити у ма ком погледу променити административно устројство Новограчаничке митрополије или њене три епархије без сагласноисти са епископским саветом Новогрчаничке митрополије и црквено народног Сабора дотичне епархије.''
Духовно јединство требало је и административно озаконити на чему је радио Законодавни одбор.
''Узмите своје цигле и идите!''
Нови Устав, који је Законодавни одбор обнародовао на Сабору у Новој Грачаници 1998. године – негира сва дотадашња ''обећања'':
– Укида Корпорације а имовину контролише јерархија.
– Укида Новограчаничку митрополију (Слободну српску цркву) и ''дели'' је ''сестринским'' епархијама.
– Епископ има апсолутну духовну и административну власт.
– Смањује учешће делегата на Црквено-народном Сабору.
Иако такав Устав делегати Сабора НИСУ прихватили на Сабору 1998. године – патријарх г. Павле ипак поручује ''расколницима'':
''Ко хоће да остане у заједници са црквом и црквеним законом МОРА прихватити заједнички Устав СПЦ по коме су сва имања власништво СПЦ и она њима управља. Узалуд они говоре: ми смо градили и куповали та имања и сада хоћемо макар један део да буде на нашим располагањима. Е, то никако не може. Ту је и око тога СПОР''.
''Узмите своје цигле и идите!''
Где се изгуби начело апостола Павла?
Где се изгуби начело апостола Павла?
Где је обећање да нас неће реорганизовати и мењати?
Шта би са обећањем ''Нећемо ваше – него вас''?
Устав НИЈЕ ПРИХВАЋЕН ни на продужетку Сабора у децембру 1999. године, а владика Лонгин је обећао пред делегатима сабора:
– Да ће да се влада не по новом Уставу, већ по Уставу Нове Грачанице.
– Да ће да чува ''нашу лепу'' Грачаницу, значи неће је делити ''сестринским епархијама''.
– Да га наређења из Београда не интересују без обзира од кога долазе и какав облик власти тамо био.
Нови Устав никад није прихваћен
на сабору Новограчаничке митрополије!
Но, иако такозвани Нови Устав НИКАД НИЈЕ прихваћен на сабору Новограчаничке митрополије, то није сметало архијерејима мајке Цркве да на Сабору 21. маја 2009. године покушају да укину Новограчаничку Митрополију, кршећи сва уставна права Слободне Цркве, стављајућу црквено-школске општине у Канади под омофор владике под којим нема спасења не само за вернике већ ни њега самога... Под омофор владике који се од свог доласка судио са својим парохијанима, који се и сада суди са једном од својих парохија, и који цркву у Нијагари држи затворену три године јер је основала корпорацију. Није помогло чак ни наређење Црквеног суда да отвори цркву!
Народу је објашњено да је црква у Нијагари затворена (5. априла 2006.) на основу 2-ог канона Правила Светих Апостола што се никако није односило на затварање цркве и забрану богослужења!
Напротив, канон 4-ти Седмог Васељенског Сабора, који је оригинално саставио апостол Павле, између осталог гласи:
''Ако било ко због злата или било чега, или на основу личних разлога спречи било ког свештеника који је њему подређен да обавља богослужење или ако затвори Свети храм тако да се у њему не може да обавља богослужење, он треба да се подвргне закону ''lex talionis'', што у преводу значи да такав епископ треба да се казни''!
Архијереји мајке Цркве оглушише се и о две резолуције црквено-школских општина у Канади, у којима потписници изражавају ''велику забринутост због могуће арондације и припајању црквено-школских општина под јурисдикцију владике канадског Георгија и Епархије канадске. Све ЦШО су изразиле одлучност да не желе да припадну под јурисдикцију еп. Георгија због његовог кршења канона (4. канона 7. Васељенског сабора и 27. канона Апостолских канона) и других правних спорова који су у току.''
Канадска епархија огласила се ''одговором'' да су ''шокирани'' тим ''срамним актом'' пуним лажи, траже неодложно извињење, и упозоравају ''да под његовим омофором неће моћи да црквеним имањима управљају на нецрквен начин''. И потсећају нас, да пошто и ми имамо корпорацију – да можемо очекивати судбину Нијагаре!
Заиста братски и хришћански почетак – Комунистички злодуси су нас ''бројали'' кад смо у цркве улазили али нису цркве затварали!
Да ли се памти у историји српске Цркве да су православне владике тако кажњавале вернике?
Зато... песник Миладин Шошкић јадикује:
''Зла времена српски роде
Зле владике производе,
Зле владике и владаре,
И безбожни господаре!''
Интересантно је напоменути да је један од потписника ''одговора'', члан Епархијског савета, и један од блиских сарадника, и претпостављам, истомишљеника оних који су нас ''бројали'' – данас нам ''дели лекције'' како се поштују архијереји!
Много ''охрабрује'' ''структура'' Епархијског савета сада када су они некрштени или скоро крштени, већи верници од нас које су због крста својевремено прогонили. Заиста чудна времена дођоше... да нас данас они из цркве избацују...
Ето, то је само кратка хронологија догађаја постојања Нове Грачанице и њен епилог ''јединства'' са мајком Црквом...
Без коментара... оставимо читаоцу да схвати како на делу изгледа ''јединство у Христу'' са мајком Црквом, јер...
''По делима њиховим познаћете их''
Оставимо за тренутак суморну Грачаницу у Америци... препустимо је њеном болу да тугује за својим пастиром, владиком Дионисијем, који ју је храбро и неустрашиво водио уским путевима праве вере Православља и Светосавља...
Док за њим жали паства на свим континентима, у Аустралији су српски верници Правог Славља препуштени језуити који око 150 градитеља из Цркве истера, цркве им закључа, молитву ускрати... Лишава их свештеника... Али зато, док слаткоречиво ''беседи'' о љубави – окупља проблематичне људе и девијанте... Не каже ли се да сличан сличног тражи?
Његова паства препуштена је вуковима који своје стадо не сабирају већ растурају... Који не траже и не радују се кад нађу једну изгубљену овцу већ стадо због имовине разгоне...
Брига о имовини превагну бригу о нашој души.
И нема казне... јер за то се не кажњава.
Или нема ко да казни?
Виде ли то Свети Оци?
Плачу ли над нашим грехом?
Грачаница окупирана
у сопственој земљи!
Препустимо Нову Грачаницу њеном болу и погледајмо шта се збива са Грачаницом на Косову и Метохији. Њена судбина је још болнија јер њено постојање је и наше српско постојање и опстајање. Над њом су се поново надвили тамни облаци, како се увек дешавало у њеној бурној историји...
Грачаница је окупирана у својој сопственој земљи.
Окупирана од моћника који у својој моћи и бахатости погазише све Божије и људске законе:
''Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом'', рекао би Његош.
И заиста, по нечовјештву их и препознајемо.
Вернике јој разгоне, хватају, муче... Продају органе својих жртава за скупе паре.. Чак и деце... Има ли таквих примера варварства у историји? Верници живе у гетоима без слободе и непрестано ослушкују одакле ће и кад ће варвари банути... Хоће ли им куће попалити.. Њих побити.. Стоку им отерати... Светиње уништити и оскрнавити, монахе масакрирати...
И нико не диже глас!
Такозвана ''Хришћанска Европа'' ћути и гледа:
''Вид јој се смањио, слух стеснио, и срце одрвенило'', рекао би владика Николај.
Грачаница је опасана бодљикавом жицом... сведоком свога ''слободног'' постојања. Чува је један од најамника, по дужности..
Али је пуна верног народа који у Њој тражи утеху за своју Голготу... Упућује молитве Богу, светим Немањићима, својим ктиторима – да их сачува, да му да снаге да издржи своје Распеће.
Није ли молитва Св. Саве и светих Немањића умолила милост код Господа да им у овим тешким данима искушења и невиђеног страдања пошаље свога слугу, апостола наших дана, духовно чедо аве Јустина, владику Артемија?
Није ли то дело Духа Светога?
Да ли се ''случајно'' нашао тамо, у срцу српске отаџбине и духовне баштине – као стожер Православља, постојан као стена, бескомпромисан у одбрани Косова и Метохије, средњевековних светиња и своје пастве? Као стуб Цркве усправио се владика Артемије у Грачаници у име Православља, Божије Истине и Правде! Храброст и постојаност истинског српског пастира у борби Давида против Голијата песник Шошкић усхићено овековечава:
''Наш владика Артемије, беспoштедну битку бије
А за добро српске цркве, српског рода и Србије!
У времену неизвесном, кад се Српство обесправи,
Ти са крстом и на крсту поста Христов војник прави!
Николајев и Јустинов преправедни наследниче
И Лазарев са Косова Божје правде праведниче!''
Његова борба би можда била лакша да је бије само са бахатим моћницима света! Но, ту су и домаћи измећари, ''домаћи јад'', који се испилио из Брозовог шињела, ''марксистичка деца'' која нам продају наводну демократију, иако у њима још фигурира интернационална свест ''пролетера свих земаља'', којима је национална димензија српског народа одувек била мислена именица и непозната величина...
Они нас нажалост воде.
И, као што су њихови родитељи били велики ''борци'' против свега Српског, Светосавског и Православног, и давно започели разграђивање нашег духовног бића, продајући и отуђујући оно што је најсветије српском народу, оно што није на продају, оно што је чинило бит српског народа, наше Косово и Метохију, тако и они, у спрези са белосветским моћницима, покушавају да ''да заврше'' зла дела својих родитеља. При том грлато обећавају, да их сви чују, да ће бранити Косово ''свим расположивим средствима'' али не и војним, и не дозвољавају ''да Руси буди већи Срби'' од њих.
Ни то не би било толико погубно да владика Артемије у својој неравноправној борби Давида против Голијата има подршку своје ''браће у Христу'' – подршку српске православне Цркве.
Напротив, за неку ''браћу у Христу'', у спрези са влашћу, за ''моћне синодалце'' – владика Артемије је непрестана жртва за одстрел! Непрестано му прете и рашчињењем, и принудним пензионисањем, и премештањем, и стављањем пред Црквени Суд – ако не ''слуша Синод''!
Велика је листа његових ''грехова'' и ''непослушности''.
Владика Артемије је инсистирао да се туже четири европске замље због недостатка заштите српског народа и светња на Косову и Метохији за време мартовског погрома 17. марта 2004. године. Синод се прво сложио –па онда ''предомислио'' и инсистирао да владика повуче тужбу! Владика Артемије је наравно опет пружио отпор!
Затим је дошао фамозни Меморандум. По питању потписивања Меморандума о обнови порушених цркава, поново му се претило рашчињењем ако не ''послуша'' Синод. Требало је обнову препустити Косовским институцијама. Владика Артемије се држао основног начела да обнова српског верског наслеђа остаје надлежност наше Цркве и државе а не оних који су их рушили, и да се самим тим и признају још до тада непризнате косовске незаконите институције.
То је управо био и Ахтисаријев план да обнову и целокупну бригу о српским црквама и манастирима на Косову и Метохији препусти једном савету у којем би већину чинили Албанци и међународни претставници.
Иако стручна комисија, формирана по одобрењу Архијерејског Сабора, ''обновљене'' објекте није могла да прими јер је нашла много пропуста, моћна ''браћа у Христу'', нису ни хтели да погледају извештај стручне комисије, формиране по њиховом одобрењу, већ су инсистирали да ''Преосвештени Епископ рашко-призренски г. Артемије хитно прими већ обновљене црквене објекте''!
А ако их не прими – опет су му претили Црквеним судом и принудним пензионисањем!
Но, ни ту није крај.
За време посете америчког подпретседника Џозефа Бајдена, који за Србе никад није имао paзумевање, владика Артемије је ускратио свој благослов за његову посету манастиру Дечани!
Такозвана ''браћа у Христу'' одмах су ''кориговали'' и преиначили одлуку владике Артемија!
Важно је истаћи да је Бајден отишао у Дечане, седиште викарног епископа Теодосија – а не у Грачаницу, седиште владике Артемија!
Такође је важно истаћи да су државне посете претседника Тадића манастиру Дечани – а не Грачаници, и да је Архијерејску литургију на Ускрс митрополит Амфилохије служио у Дечанима, са викарним владиком Теодосијем – а не у Грачаници!
Зашто?
Објашњење за то даје верски аналитичар Туцић када у интервју са Лопушином каже:
''Епископ Теодосије, супротно Артемију, за свој рад има подршку већег дела цркве а такође и државе''.
Противзаконито признање лажне државе Косово се мора ''озаконити'' јер се тиме спроводи воља моћника!
Ту је огромна сметња владика Артемије.
Зато желе да га ''уклоне'' , не бирајући средства – да не ''смета''!
За то су се побринули они који грлато ''бране'' Косово ''свим расположивим'' средствима'' у ''спрези'' са Црквом. Да би спровели вољу моћника створили су двовлашће на Косову кроз свог послушног владику Теодосија. Зато он за ''свој рад има подршку већег дела цркве а такође и државе'', како каже верски аналитичар Туцић.
Црквени моћници су владику Теодосија, иако викарног владику, укључили у све функције почев од обнове цркава до разноразних преговора и примања важних државних и страних државника.
Тако је потпуно заобиђен владика Артемије и искључена његова надлежност!
Зато, даље у интервју, аналитичар Туцић закључује:
''Нама треба јака држава и јака црква. А јаке су ако и држава и црква добро функционишу'’.
Не треба изгубити из вида да нови синод у јавности зову ''европски'' и ''проевропоска црквена влада''. Како се председник Тадић залаже за ''европске интеграције'' проевропски синод ће му бити десна рука.
''Добро функционисање'' изванредно је постигнуто јер се ''Држава'' и ''Црква'' одлично допуњују:
Шиптари су, задњих година, у борби за своје отцепљење имали паралелне структуре својих институција, игноришући српске институције.
Ко копира ''рецепт'' двовлашћа?
Копирају га ''одговорни'' Цркве и Државе!
Да ли су то ''сва расположива средства'' у борби за очување Косова?
Зашто Црква, уместо да се поноси и хвали пастирску дужност једног правог пастира – непрестано га ставља на оптуженичку клупу као ни једног владику? Зашто се диригована државна штампа просто утркује ко ће више блата бацити на већ распетога владику Артемија?
Зар то свима не пада у очи?
Уз овај текст две песме које, савака на свој начин, изражавају тугу за Грачаницама.
УВРЕЂЕНИ ВЕРНИК
Трипко Пешикан
Мај 2009
Бацили су удицу, Неколико епископа,
У језеро треће, Потписаше судбу нашу,
Ухватише велику рибу, И предадоше сад Канаду,
Није било веће. Под Милтонског пашу.
На четири дела, Молим Србе Америке,
Риба се подели, Тако исто и Канаде,
Епископи наши- Да размисле они добро-
Баш су тако хтели. Нови Устав не прихвате!
Највећи је део, Јели црква фирма нека,
Лонгин себи дао, Па да имаш у њој шере,
Луд је онај, Или Божија установа,
Ко то није знао! Православне српске вере.
Поједоше рибу, Требао је бити Милтон,
Кад не беше поста, То духовно свето место,
Грачаница пуста, Сад владика Георгије,
Полу-празна оста. Заузео царски престо!
Канади је припала, Ово пише песник-
Само реп и глава, Посебнога стила,
А владици Георгију, Бог му дао дара,
Канада читава. Ко да има крила.
Убрзо ће риба, Ако ти се не свиди,
Нова да нарасте, Устани и кажи,
И опет ће Епископи, Тамо ћеш ме наћи,
Брке да омасте. На вечитој стражи.!
ГРАЧАНИЦЕ, туго наша,
И језеро треће,
Куд то наша црква,
Лошим путем креће?
Нико нас не пита,
Верницима осташе кости,
Они што градише,
Бог нека им душу прости
Наставиће се...
"Vašington i Moskva moraju da ostave po strani politiku sile iz prošlosti i da iskoriste samit da se zajedničkim snagama pozabave rešavanjem globalnih ekonomskih i političkih problema", izjavio je predsednik Rusije Dmitrij Medvedev pred prvu posetu američkog predsednika Baraka Obame Moskvi.
Ruski predsednik Dmitrij Medvedev se nada da će predstojeći sastanak na vrhu sa američkim predsednikom Barakom Obamom pomoći Moskvi i Vašingtonu da pronađu nove načine za saradnju.
"Nova američka administracija sa predsednikom Obamom na čelu pokazuje volju da promeni situaciju, da izgradi efikasnije, sigurnije i modernije odnose. I mi smo spremni da učinimo naš deo", rekao je Medvedev u svom video blogu objavljenom na Internet sajtu Kremlja.
Obamina poseta Moskvi, sledeće sedmice, treba da pokaže prve rezultate pokušaja dvojice predsednika da "resetuju" loše veze, koje su tokom mandata bivšeg američkog predsednika Džordža Buša dostigle najniži nivo posle hladnog rata, navela je agencija Rojters.
Rusija je spremna, tvrdi Medvedev, da učvrsti odnose sa SAD, posle više godina tokom kojih je, takoreći, vladao hladan rat, što može da se opiše "najrazličitijim rečima" kao što su "kriza poverenja, neaktivnost, nedostatak volje da se nešto učini".
"Činjenica je da su, i pored ličnih kontakata koji nisu bili loši sa predsednikom Bušom, odnosi između Rusije i SAD takoreći pali na nivo hladnog rata", dodao je ruski predsednik.
Rusija i SAD imaju "posebnu odgovornost" da se bore protiv međunarodnog terorizma trgovine drogom i širenju nuklearnog naoružanja, ističe Medvedev.
"Mi smo ujedinjeni vrednostima naših civilizacija i vrednostma poštovanja za ljudski život, za ljudska prava i slobode", rekao je Medvedev.
Obama u dvodnevnu posetu Moskvi stiže u ponedeljak 6. jula. Očekuje se da će, tokom posete, dvojica predsednika utvrdi nacrt novog sporazuma o kontroli nuklearnog oružja, koji bi zamenio sporazum "START-1" čiji rok ističe u decembru, i da finalizuju dogovor o tranzitu vojnog materijala namenjenog NATO snagama u Avganistanu preko ruske teritorije.
Analitičari, ipak, procenjuju da, uprkos postojanju dobre volje kod obe strane, pokretanje nove faze međusobnih odnosa neće biti nimalo lak proces, navodi agencija Rojters.
Apel SAD da odlože razmeštanje raketnog štita
Ruski premijer Vladimir Putin pozvao je Sjedinjene Američke Države da odlože planove za razmeštanje raketnog odbrambenog sistema u Evropi, ističući da bi to pomoglo unapređenju odnosa dve zemlje.
"Ako vidimo da se naši američki partneri uzdržavaju od razmeštanja novog antiraketnog odbrambenog sistema, ili razmotre njihov stav prema širenju vojnopolitičkih blokova, onda bi to bio veliki pomak", rekao je Putin novinarima samo nekoliko dana pre posete američkog predsednika Baraka Obame Moskvi, od 6. do 8. jula.
Putin je istakao da je Moskva spremna za efikasnu saradnju sa SAD i da dosta očekuje od nove američke administracije, prenele su agencije.
Vašington navodi da bi raketni odbrambeni sistem, koji namerava da razmesti na teritoriji Poljske i Češke, bio namenjen zaštiti Evrope i SAD, kao i da ni na koji način nije usmeren protiv Rusije i ne bi neutralisao ili predstavljao pretnju ruskom nuklearnom arsenalu.
Prema američkom planu, grupa od oko deset projektila za presretanje bila bi bazirana u Poljskoj i povezana sa osetljivim radarskim sistemom u susednoj Češkoj.





Majkl Džekson je bio traumatizovan kao dete od strane oca, koga se panično plašio do kraja života. Moguće je da je bio rob iz programa "Monarh"čiju su karijeru gradili oni koji su od njega napravili "Mesiju" čitavih generacija (u Otkrovenju lažne mesije su ovog tipa, ne lideri država ili religiozni gurui). Bio je Petar pan, lik iz Diznijeve mračne galerije likova, "večno mlad", koji će decu odvesti gde? Setite se legende o "Čarobnom frulašu." Majkl Džekson je prodao 750 miliona ploča i bio je u dugovima! Naravno, taj novac nije bio njegov, on je rob iz programa, novac pripada gospodarima. Zato živi u iznajmljenoj kući koja nema telefon, da ne bi mogao da se otrgne iz programa. Jedino ga posećuju "doktori" koji održavaju program.
























